О књизи: 2011 / Јесте ли видели живог вилењака? Не...Ни ја нисам успео ни да погледам леш. Прави, а не у филмској вести или извештају Даг корпуса. У међувремену, већ пет година студирам на колеџу, радећи док вежбам на улици. Бесплатна потрага, препади, планиране операције... А нема среће! То је срамота, горка... и смешна. Вештице обично немају проблема са срећом. Још више са испуњењем неговане жеље. Ово је најдража ствар Не, лажем. Најбоља ствар је другачија за мене. Не да видим, већ да убијем. Помиришите, пратите, намамите у замку, окружите је да не може да побегне. И ставите га тамо сами, без бодежа. Бар један. И дефинитивно пре него што уради још један прљави трик. Тако да би за ово створење било двоструко црно да умре: да изгуби свој драгоцени дуг живот и зна да нам је боље. Ни јачи, ни бржи ни сналажљивији. Авај, врло су паметно скројени. Али ми смо организованији. А ми такође знамо како не само да ценимо своје животе. Али и да га поклања, спасавајући друге. дао бих га. И вратићу га. Тако да нечија сестра може безбедно да се врати кући у најмрачније, најнесрећније пусте вечери. Мали, беспомоћан, поверљив. Ово је била моја Кира.